Kao i za većinu proizvoda – sajt ume da košta od 50 evra do beskonačno. Od čega to zavisi, kako se formira cena? U narednim redovima ću pokušati da vam to pojasnim.
Opšta zabluda je da sajtove prave programeri. To nije tačno. Oni rade samo manji deo posla.
Druga zabluda je da to može da uradi svako „ko nešto radi sa kompjuterima“. Može, ali uglavnom loše.
Sajt kao vaša vizitkarta je mnogo više od sklopa kodova. I upravo tu leži „caka“.
Ispod ću vam navesti okviran odnos koštanja glavnih elemenata koji čine jedan sajt:
- Tehnički zahtevi – tu spadaju domen (put do vašeg sajta), hosting (mesto gde vaš sajt stoji) i sam programerski deo tj. tehničko povezivanje svega „da radi“ – ukupno oko 30% cene.
- Dizajnerski deo – neko mora da nacrta i pokaže programeru kako to sve treba da izgleda. Boje, fontovi, svaki detalj. Ovo košta takođe 30% minimum.
- Tekst i multimedija – neko mora da obezbedi tekst i fotografije/video za taj sajt. To takođe čini 20% cene sajta.
- Misaoni proces – neko mora da osmisli koje sekcije i koju logiku sajt ima. Mora da vodi računa o potrebama korisnika, o tome na koji način i iz kog ugla je najbolje predstaviti jedan biznis. To je minimum 20% cene.
Svaka od ovih stavki može da ima dalje podsekcije. Recimo u tehnički deo – koja tehnologija se koristi za izradu (Html/CSS, PHP, WordPress, Wix, SquareSpace…) Dizajnerski i misaoni deo detaljnu razradu UI (user interface) UX (user experience). Zatim dodatne funkcionalnosti, baze podataka, velika količina sadržaja, logovanje članova, različite vrste interaktivnosti.
Sve to košta. Prvenstveno u vremenu koje je potrebno da se to izvede. Problem je što je skup sat onih koji to izvode na pravi način.
Sada vam je verovatno jasno zašto su tolike razlike u ceni. Niska cena znači da će ili većina posla biti prebačena na vas ili da neće biti ni urađena.
Ukoliko pak imate dodatnih pitanja, možda vam ovaj tekst pomogne. Naravno, uvek možete i da pitate u kontakt sekciji sve što vas zanima.
Hvala na čitanju!
Nemanja
